Skip to main content

Pravosuđe u Srbiji je u dugotrajnom škripcu

Pravosuđe u Srbiji je u dugotrajnom škripcu

Dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u Krivičnom i Odeljenju za ratne zločine, je jedini sudija koji otvoreno i bez cenzure govori i piše o pravosuđu i temama iz ove oblasti.

Dr Majić u svom blogu poručuje da je on „nastao iz želje da se na njemu ozbiljno diskutuje o krivičnopravnim pitanjima i pitanjima koja se tiču problema u pravosuđu, a potreba za ovakvim vidom komunikacije, pojačana je činjenicom da je sve manje mesta za ozbiljne stručne debate u kojima možemo poslušati jedni druge”. 

Na pitanje u intervjuu za časopis “Kolega” o Pravosudnoj akademiji (PA), kaže da možda nije najbolja osoba koju to treba pitati jer je prilično kritičan prema toj instituciji.

- Od kada je ideja o Pravosudnoj akademiji prvi put predstavljena , a ima tome dosta, bio sam jedan od njenih zagovornika. Video sam PA kao branu od političkih uticaja pri izboru sudija, jednu vrstu profesionalnog filtera. Ideja koju smo tada zagovarali bila je da najbolji studenti pravnog fakulteta budu selektovani po svom interesovanju za pravosuđe, a da onda u PA dobiju ono najfinije obrazovanje od ljudi koji se time bave u pravosuđu i da umesto neupotrebljivih svršenih studenata postanu upotrebljive buduće sudije i tužioci. Nažalost, već dugo vremena vidimo, da je PA sve samo ne to što je trebalo da postane. Ono što ja vidim je nažalost jedna institucija koja troši puno novca i donacija, a koja i dalje nema stabilan i jasno profilisan kurikulum. Predavači i ljudi koji vode tu instituciju, se biraju po kriterijumima koji nisu transparentni. Ne znamo ko su. To bi moralo biti mesto gde mladim ljudima predaju ljudi koji imaju predavačko iskustvo, iskustvo iz prakse i nije nužno da samo budu sudije i tužioci. Najbolji profesori koji bi predavali po pažljivo koncipiranom kurikulumu bi vrlo brzo promenili sliku našeg pravosuđa, a to se uopšte ne dešava – kaže sudija.

Dr Miodrag Majić je i predsednik Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Objašnjava za čitaoce „Kolege“ da je ideja CEPRIS-a skupljanje ljudi od integriteta i od struke, jer smatra da pravosuđe, poput drugih oblasti, mogu jedino da podignu nesporni stručnjaci koji se bave pravosuđem, a koji se do sada nisu prljali ni kompromitovali. Najveći broj članova CEPRIS-a su doktori nauka, što samo po sebi, kaže dr Majić, ne mora da znači mnogo, ali u ovom slučaju znači, jer i ostali delovi biografija tih ljudi dovoljno govore u prilog njeihove stručnosti. 

 - Ideja CEPRIS-a je istraživački rad i predlaganje alternativnih rešenja. Ne prosto rad radi rada, ne samo udruženje koje će tek tako postojati. Smatramo da pravosuđu ozbiljno nedostaje upravo taj razvojni deo, deo ideja. Ako je to neophodno privredi i bilo kojoj drugoj oblasti, pogotovo je potrebno pravosuđu koje tavori jako dugo, a mi to nemamo. Naši instituti se ne bave sistematski pravosuđem. Nemamo razvojne modele, nemamo modele alternativa, prosto se pravosuđem bave ad hok aktuelna ministarstva i poneki ljudi iz pravosuđa. To je tako ozbiljna oblast, a tako je dugo u škripcu i po našem uverenju zahteva mnogo ozbiljniji pristup. Nedavno smo osnovani i nemamo dovoljna sredstva da bi mogli kontinuirano da se bavimo istraživanjima, ispitivanjima i predlaganjima, ali već neke stvari radimo. U saradnji sa OEBS-om završili smo prilično značajan projekat koji sada predstavlja po Srbiji buduće ustavne promene i kako CEPRIS vidi te promene. U toku je regionalni projekat vezan za posebna tužilaštva i njihov značaj i mogućnosti. Za sada, mislim, da smo jedina tako usko profilisana organizacija, jer većina ostalih se bavi pravosuđem kao jednom od tema – kaže dr Majić.

Jedini izlazi u javnost sa kritičkim i nekritičkim izjavama, što je za njega dosta zabrinjavajuće. Puno puta je upitan da li ima probleme zbog toga pri čemu većina koja pita misli na probleme tipa da li mu neko preti, da li mu neko govori da će ostati bez posla, ali takvu vrstu problema nije imao. 

 - Različiti su problemi koje je u društvu ovoga tipa moguće iskusiti. Na skali kojom bi merili njihov intenzitet oni se kreću od prostih neprijatnosti do toga da vas izbegavaju kolege i da osećate da se svaki vaš potez meri na drugačiji način. Pitanje je šta su za koga problemi i šta je ko spreman da prihvati kao cenu. Ja sam spreman da prihvatam cenu toga što govorim, radim, pišem, ali definitivno već duže vremena osećam da moram da budem daleko obazriviji nego što bi bilo nužno da sam pristao da ćutim i da ne primećujem šta se oko nas dešava. Takođe, vrlo je interesatno što većina kolega samo u ličnim kontaktima izražava podršku. Čestitaju mi na nekakvnoj hrabrosti i ja sam sve češće pored zahvalnosti za te čestitike počeo da im sugerišem da bih bio mnogo srećniji, pošto već vidim da se slažemo, kada bi neko od njih takođe izrazio svoje mišljenje. Meni su drage čestitike, ali mi ne znače preterano. Više bih voleo, kada već vidim koliko ih je koji misle to isto ili slično što i ja, da i oni progovore – poručuje dr Majić.

Grehota je posvetiti život samo jednoj oblasti

U svojoj struci bavim se predavanjima i dosta pišem. Učestvujem u debatama u zemlji i inostranstvu. Jedno vreme, kada o struci govorimo, predstavljao sam Srbiju u Skupštini država članica Međunarodnog krivičnog suda. Van struke se bavim razlitičim oblastima, muzikom, dosta pasionirano i fotografijom, pisanjem, vrlo šarolikim stvarima, ponekad sportom. Trudim se da izučavam i pisanje koje nije pravničko. Pričamo samo o onome što nam je posao, a život ima toliko dimenzija da je grehota posvetiti čitav ljudski vek samo jednoj oblasti. Lepo mi je da učim,pogotovo od ljudi koji su dvostruko mlađi od mene, jer zasiti se čovek. Kada u svojoj struci dođete do nekih saznanja u jednom trenutku svi počnu da vas tapkaju po ramenu, a to je siguranput u stagnaciju . Ja sada idem obrnuto, u kontru, i učim nove oblasti u kojima sam potpuni analfabeta i uživam u tome da mi neki klinci koji su u tome fantastični lupaju čvrge i da me uče.

Od pitanja zašto sudije ćute potekle su i izjave dr Majića o tri grupe kadrova. Izjavio je još ranije da je pravosuđe zapušteni mehanizam i da je posle političkih promena 2000. godine napravljeno puno pogrešnih poteza. 

 - Deo odgovora na pitanje zašto sudije ćute leži i u kulturi našeg naroda. Nećete ovde o mnogim stvarima čuti ljude da se izjašnjavaju. Odnosno, ako se izjašnjavaju onda to čine o krajnje nebitnim temama i o tome će pričati od jutra do večeri. Ili će se izjašnjavati onoga trenutka kada osete da je to bezbedno, da je to postalo način na koji je poželjno izjašnjavati se. Kao i u svakoj branši tako se i u pravosuđu uglavnom među sobom dobro poznajemo i znamo ko je kakav, na šta je spreman i koliko vredi. Već sam rekao da najznačaniji broj sudija ćuti jer su prosto izgubili veru da se nakon toliko godina mnogo šta može promeniti, iako pošteno rade svoj posao. Nisu uprljani, ali ne žele da se izlažu neprijatnostima i ne možete ih mnogo ni osuditi. Generalno, dobro organizovana društva ne bi trebalo da počivaju na ludo hrabrim pojedinacima, jednako kao ni na izrazitim huljama. Društva bi trebalo da počivaju na normalnoj sredini, ljudima koji žive normalno, normalno rade svoje poslove i ne moraju svaki čas da istrčavaju na barikade. Druga grupa sudija dovedena je po raznoraznim kriterijumima, vezicama i duboko u sebi osećaju da im tu nije mesto. Samo bespogovornom ćutnjom mogu očuvati ta mesta, jer kada vas je neko doveo tamo gde ne pripadate onda je minimum koji se od vas očekuje da budete zahvalni i da se onome ko vas je doveo ne zamerate. I postoji, uveren sam najmanja grupa, ali najtoksičnija. To su ljudi koji imaju ozbiljne brljotine i ozbiljne probleme u svojoj prethodnoj karijeri. Za neke od njih se zna i to je uvek vrlo zgodan mehanizan za ucenu i najčešće su oni ne samo ćutljivi, već su i izvršioci najprljavijih poslovaUcenjeni ljudi ne mogu biti slobodni ljudi, a kamoli slobodne sudije – ističe dr Majić.

Zamolili smo sudiju Majića da nam kaže svoju preporuku za unapređenje pravosuđa. Po njegovom mišljenju mnogo je stvari koje bi trebalo menjati.

 - Jedan od pravaca, relativno najlakši, je redefinisanje položaja pravouđa u okviru predstojeće promene Ustava. Međutim, to je najlakša stvar, iako će biti teško obezbediti podršku većine a i neizvesno je kako će taj tekst izgledati. Sve ostalo je puno teže. Jedan od pravaca kojim se u narednih 10 do 20 godina moramo ozbiljno baviti je prosveta, edukacija, način na koji se školujemo. Kao što smo u mnogim stvarima zastali i zaostali, tako smo i u školovanju jako zastali i zaostali. Način na koji se školujemo je potpuno anahron, a pogotovo kada je reč o pravosuđu. Idealno bi bilo povezati ozbiljne fakultete, izdvojiti najbolje kadrove u broju koji je potreban za pravosuđe i već tu ih selektovati, a onda im davati ozbiljno obrazovanje u pogledu veština i ponašanja u sudnici. Školujte tako nekoliko generacija budućih sudija, unesite im ozbiljno obrazovanje o etici, bontonu, , i imaćete vrlo brzo promenu „krvne slike“ u pravosuđu. Sledeći pravac je materijalno ulaganje jer dobra pravosuđa, a to je možda bolna istina, koštaju puno. Ne može se napraviti jeftino, a dobro pravosuđe – tvrdi dr Majić. 

Borba za nezavisnost sudstva, pa time posredno i za slobodu izbora kadrova, što je suprotno većini u ovom društvu koje je neverovatno istorijski fascinirano izvršnom vlašću i idejom da će izvršna vlast to popraviti, suprotno svemu tome mora da počiva u samo sudstvu i to je po mišljenju sudije Miodraga Majića ljudima izgleda najteže objasniti, kako njegovim kolegama, tako i javnosti.

 - Po prirodi stvari to je u političkoj ideji države. Očekivati od bilo koje izvršne vlasti da popravlja sudstvo i čini ga snažnijim je oksimoron. To je kao da očekujete da neko dobrovoljno jača svog krotitelja. To nije prirodno. Svakoj izvršnoj vlasti odgovara slabije sudstvo – konstatuje dr Majić i dodaje da to ne znači da će svaka izvršna vlast činiti podjednako loše ili nedovoljno dobro u ovoj sferi, ali suštinski očekivati da se stanje u pravosuđu na taj način promeni je pogrešno. Mora se naći snage u samom pravosuđu, a to neće biti brz proces pogotovo iz ovog stanja gde se mi nalazimo, ali će samo pravosuđe morati da krene da se bori, da osvaja deo po deo slobode koju nikada na ovim prostorima, ja sam uveren, nije osvojilo. Ono je uvek u manjoj ili većoj meri bilo zavisno od izvršne vlasti i uopšte naša ideja države je takva da smo mi izvršnoj vlasti i kroz istoriju uvek pridavali neuporedivo veći značaj i uticaj. Sve to se reflektuje naravno i na izbore i nije čudo zašto su naši izbori sudija, mahom pod senkom političke kontrole i zašto će i dan danas, među mladim kandidatima ali i među sudjama prečesto biti prisutno uverenje da „ako hoću da prođem ja moram da nađem neku vrstu političke podrške“. A to je uvek suprotno onome što bi trebalo da se događa u uređenom društvu. Jer kada tako izabran sudija počne da radi sudijski posao on bi trebalo da kontroliše onoga ko mu je obezbedio poziciju, što nije realno. Onda je to država paradoksa, a nije sistem koji može da funkcioniše – zaključuje za „Kolegu“ dr Miodrag Majić.

Predstavljamo Vam Kolegu, periodičnu publikaciju namenjenu pravnicima-praktičarima, nastao sa idejom da Vam približi aktuelne teme u okviru profesije koju ste odabrali upravo Vi. Nastao sa idejom da Vam približi aktuelne teme u okviru profesije koju ste odabrali upravo Vi, spontano, kao rezultat želje da nas podseti na niti, potrebu za ujedinjenjem i isticanjem prednosti i važnosti profesije koju ona ima u društvenom sistemu. Kolega izlazi kvartalno, sa željom da obuhvati najaktuelnija dešavanja u tom periodu.

Kroz intimne razgovore sa sudijama, advokatima, pravnicima praktičarima, duboko smo zaronili u profesiju

Aktuelnosti i gorući problemi u sferi prava i društva uopšte.

Izveštavanje sa lica mesta, delić atmosphere sa stručnih savetovanja i drugih skupova u okviru pravne delatnosti

Osvrti i stručne kritike u domenu kulture i umetnosti

Eminentni stručnjaci vode Vas kroz pravne teme

Kratka forma u kojoj dva sagovornika nezavisno odgovaraju na ista pitanja, svako iz svog ugla

Svojevrsni rečnik pravnih termina

Problemi i moguća rešenja za smanjenje negativne međunacionalne tolerancije u praksi iz ugla pravnika praktičara

Besplatno!

U mogućnosti ste da potpuno besplatno, na Vašu kućnu adresu, primate naredne brojeve časopisa „Kolega“. Ukoliko pak želite da prestanete da primate naš časopis, obratite nam se putem adrese elektronske pošte.

Ukoliko se prijavite, na Vašu adresu će svaka tri meseca, stići bilten Kolega koji će Vas uputiti u aktuelnosti iz Vaše struke.