Skip to main content
Nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije

Pokušaj da se kultivišemo

Sagovornici

Aja Jung

Direktorka Nacionalne fondacije za igru
Nacionalna fondacija za igru

Srbija nikada do sada nije imala dokument kojim se definiše kulturni razvoj države. Zato preovladava mišljenje da je Strategija razvoja kulture Republike Srbije samo još jedan dokument koji će biti zaboravljen u nekoj fioci, ali ipak možemo ovaj trenutak smatrati istorijskim za kulturu. Jedno je sigurno, vreme će pokazati kojim će putem krenuti dalje kulturni pravac ove države.

Strategiju je osmislilo Ministarstvo kulture, a koordinator nacrta je Vuk Vukićević, posebni savetnik ministra kulture, koji je od 1. juna i direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Smatrajući da je upravo ova ustanova dobila ulogu centralne kontrole nad sprovođenjem strategije, deo stručne javnosti oštro je kritikovao ulogu Zavoda. 

Nacrt Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji predstavljen je u junu i prema rečima Vladana Vukosavljevića, ministra za kulturu, dokument bi trebalo da odredi strateške pravce kulturnog razvoja u narednih deset godina. Povodom njegove izjave u javnosti se često čuje pitanje da li je deset godina period koji je previse dug za ovu vrstu dokumenta koji prvi put stupa na snagu. Nakon objave ovog dokumenta na sajtu Ministarstva, stručna i najšira javnost, pozvani su da javno izraze sugestije i komentare na ovaj dokument. 

Naredni korak koji je usledio su bile javne rasprave u više gradova u Srbiji: Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Kosovskoj Mitrovici i Subotici. U okviru tih debata  predstavnici ustanova kulture, nevladinog sektora i pojedinci imali su priliku da iskažu utiske ovom dokumentu, odnosno predlogu istog. 

U periodu kada su organizovane rasprave, paralelno su organizovani i različiti skupovi u organizaciji nezavisnog sektora, zapostavljenoj u strategiji. Na tim raspravama se  diskutovalo o strategiji i njenoj ulozi u daljem razvoju kulture. Jedan od takvih skupova jeste Javni razgovor „Poslednja runda: zašto Nacrt strategije razvoja kulture izaziva otpore?“ koji je organizovao Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS). Zaključak diskusije o Predlogu strategije razvoja kulture u Srbiji 2017-2027, održanoj 18. oktobra u EU info centru je da bi taj dokument trebalo odbaciti u celini zbog niza manjkavosti. Prof. dr Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti, šefica Unesko katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao glavni problem istakla je činjenicu da strategiju nisu radili eksperti i predstavnici javnog, civilnog i privatnog sektora - kako je to uobičajeno u zemljama razvijene demokratije, već je radjen u okviru administrativnog aparata - Ministarstva kulture i informisanja. 

Mnoge su kritike iznete na racun ovog dokumenta, od momenta kada se pojavio u javnosti. Štetnost pojedinih zakona koji utiču na oblast kulture, poput Zakona o javnim nabavkama koji se prevashodno tiče projektnih aktivnosti, koji se ne pojavljuje u strategiji, svakako jeste jedan od velikih problema sa kojim se kulturni radnici susrecu u praksi. Civilno društvo, pominje se samo sporadicno, iako ima veliku ulogu u kreiranju kulturnog zivota u Srbiji.

U svakom slučaju, treba pohvaliti barem trud što je ovaj dokument napisan. Neminovno se postavlja i pitanje da li je ovo samo još jedan od naših manira da odbacimo u startu nešto što još nije ni stupilo na snagu. Sama činjenica da su se u gradovima okupili kulturni radnici koji zbore o kulturi i njenom aktuelnom stanju u državi mogla bi ipak biti signal da se nešto dešava na ovom polju. Hoće li strategija ostati samo slovo na papiru ili će ovaj dokument imati i operativnu vrednost i mogućnost da nam za deset godina donese novu i bolju verziju sebe? Možda će se do tada u školama više pričati o kulturi. Možda će i male sredine imati kulturu vrednu pažnje šire javnosti, „pažnje iz centra kulturnih dešavanja“. A možda će se dogoditi vreme kada ljudi ne kritikuju skupove, radionice, javne časove, nego na iste dolaze kako bi promenili nešto u svojoj okolini i nešto novo i naučili.

">

Nisam se udubljivala u nacrte Strategije kulture, jer sve strategije smatram anahronim pokušajima. U vremenu u kome živimo, stvari se menjaju jako brzo. Niko ne može da predvidi šta će se dešavati sledeće godine u pogledu tehnologije, komunikacija, društvenih mreža… U tom smislu, pravljenje strategija postaje zabava dokonih. Za početak, bilo bi bolje da pozorišta i muzeji znaju šta će raditi naredne godine, i da se o njihovim programima i repertoarima govori sa divljenjem u zemlji i inostranstvu. Mi ne znamo šta će se narednog meseca igrati u našem nacionalnom teatru, a govorimo o nacrtima strategije za godine koje dolaze. Bilo bi smešno, da nije pretužno. 

Položaj nezavisnog sektora nije ništa bolji, niti gori u odnosu na raniji period. U poslednjih petnaestak godina koliko gradim Beogradski festival igre, sve je u istim okvirima. Nekada imate bolje ili lošije sagovornike, one koji razumeju ili ne razumeju umetnost i kulturu, ali suštinski nema velikih promena. Vidljivost, dobar program i relevantnost na svetskoj mapi, pre svega zavisi od nas. Baš danas se Beogradski festival igre predstavlja na jednom važnom kongresu kreativnih industrija u Madridu, i ja sam sigurna da je činjenica da smo okupili najrelevantnije produkcije i trupe za našu narednu ediciju - jedino merilo vrednosti. Niko vas ne pita ni za strategiju, ni za atmosferu u kojoj kreirate. Kao i u umetnosti, važno je šta nudite.

Tekst

Kroz intimne razgovore sa sudijama, advokatima, pravnicima praktičarima, duboko smo zaronili u profesiju

Aktuelnosti i gorući problemi u sferi prava i društva uopšte.

Izveštavanje sa lica mesta, delić atmosphere sa stručnih savetovanja i drugih skupova u okviru pravne delatnosti

Osvrti i stručne kritike u domenu kulture i umetnosti

Eminentni stručnjaci vode Vas kroz pravne teme

Kratka forma u kojoj dva sagovornika nezavisno odgovaraju na ista pitanja, svako iz svog ugla

Svojevrsni rečnik pravnih termina

Problemi i moguća rešenja za smanjenje negativne međunacionalne tolerancije u praksi iz ugla pravnika praktičara

Besplatno!

U mogućnosti ste da potpuno besplatno, na Vašu kućnu adresu, primate naredne brojeve časopisa „Kolega“. Ukoliko pak želite da prestanete da primate naš časopis, obratite nam se putem adrese elektronske pošte.

Ukoliko se prijavite, na Vašu adresu će svaka tri meseca, stići bilten Kolega koji će Vas uputiti u aktuelnosti iz Vaše struke.